Integrativna psihoterapija
Teorijska osnova, metode i tehnike
Pristup koji kombinuje različite tehnike i teorije iz više psihoterapijskih pravaca kako bi se prilagodili individualnim potrebama, karakteristikama klijenta i ciljevima.
Ovaj pristup se bazira na teorijskim osnovama psihoanalize, humanističke i geštalt psihoterapije. Takođe, integriše teorijske modele porodične terapije i egzistencijalizma kao i telesne psihoterapije i neuronauka, sa naglaskom na značaj samog terapijskog odnosa. U svom pristupu takođe koristi i tehnike kognitivno-bihejvioralne psihoterapije kao i transakcione analize
Osnovni cilj je pružiti holistički pristup tretmanu, uzimajući u obzir fizičke, emotivne, mentalne, socijalne i duhovne aspekte klijentovog života, kako bi se postigao najbolji mogući ishod. Naglašavamo važnost saradnje između terapeuta i klijenta, te podstičemo na preuzimanje odgovornosti i aktivno učestvovanje u procesu terapije.
Vrednosti na kojima se temelji integrativna psihoterapija je pre svega poštovanje klijentovog sveta i vera u unutrašnje snage i potencijal svakog čoveka. Svako zaslužuje dostojanstven život vredan življenja.
Budućnost psihoterapije
Trenutna paradigma zapadne psihologije je da su ljudske potrebe iznad svega ostalog pa se tako i razvoj vidi u kontekstu potrošača – individua, organizacija ili nacija koriste stvari iz svoje okoline i “napreduju” više nego ikad pre, bez kvalitetne mere šta je bolje, oslanjajući se na kvantitet (više bogatstva i više potrošnje).
Psiholozi su na prvoj liniji fronta da čuju glas ljudi koji su viktimizirani pritiskom prema ličnom i tehnološkom razvoju. Anksiozni, pritisnuti od strane posla. Depresivni zbog svojih uništenih veza. Ne uspevaju da nađu smisao u društvu koje prikazuje potrošnju kao ispunjenje. Bore se sa bolestima, nesposobni da zadrže lepotu prirode.
Stoga, izazivamo dosadašnji dominantan pogled na svet kao na industrijsku naciju i u svoje lične i profesionalne vrednosti uključujemo sadržaje koje uključuju održivost, očuvanje i rekreiranje svih živih oblika na planeti, a ne samo ljudskih (ili jednog dela ljudi).
Gradimo iznova “Nojevu barku” i podižemo svest kroz psihoterapiju (kao i među terapeutima) ka ekološkom selfu – potrebi čoveka za prirodom i prirodnom isceljujućom energijom. Razvijamo kapacitet i sposobnost da odgovorimo empatično i na te veoma zapostavljene dimenzije bivanja čovekom.
“Mir prirode će teći u vas kao što sunčeva svetlost teče u drveće. Vetrovi će duvati svoju svežinu u vas, a oluje svoju energiju, dok će brige otpasti poput jesenjeg lišća.”
Dzon Mjuir
Ako odemo korak dalje
Zbog očiglednog osiromašenja u zapadnoj duhovnosti, kao i zbog nemogućnosti da se pronađe smisao (života) u potrošačkoj kulturi okrećemo se ka traženju smisla koji je “unutra” i odajemo priznanje i poštovanje različitim spiritualnim i religijskim tradicijama čiji su, iako veoma različiti pristupi, ipak esencijalni za bogatost i različitost ljudske egzistencije.
Mistična i transcedentalna iskustva su samo specifičan mod ljudskog iskustva i predstavljaju uobičajen ljudski kapacitet unutar obima biti čovek. Stoga će psihologija usmerena samo na ljudske potrebe biti prolazna – zapravo, ona predstavlja samo pripremu za transcedentalnu (transhumanu) psihologiju koja će ići iznad ljudi.
Jedan od najvećih teologa dvadesetog veka, Volfhart Panenberg napisao je rad “Isus: Bog ili Čovek” baveći se najznačajnijom idejom u Judaizmu-Hrišćanstvu – da su ljudska bića stvorena po slici Božijoj. Ovo otvara vrata novoj-staroj potrebi čoveka da ustvari bude samo čovek (u pravom smislu te reči) – što dalje daje još jednu novu dimenziju ličnom razvoju kao što doprinosi i jednom višem cilju psihoterapijske prakse – da čovek raste prema slici božanskoj da bi postao potpuno ljudski kao što je Bog namerio.
Za trenutak se osvrćemo i na “New age spiritualnost” i zahvaljujemo se svima koji šire duhovnu praksu i drevna znanja u nekom novom ruhu. Ponekad se zaista čini kao da smo obrnuli krug, a opet, iz nekog drugog ugla kao da smo pogrešili skretanje – možda ipak stanje svesti iz kog gledamo istinu nam ne dozvoljava da je, istovremeno, i vidimo. Svakako, kojim god putem da krenete krenite iz ljubavi prema životu, a ne iz straha od smrti, tako ćete stići tamo gde treba da stignete….
Dakle, ako odemo korak dalje – vraćamo se na početak!
Vraćamo se izvoru.
Kreativa – Psihoterapijom do izvora unutrašnje moći
“Lažna moć je zasnovana na posedovanju nečega u materijalnom svetu. Prava moć dolazi od unutrašnjeg bića.”