Čuješ li tišinu koja govori glasnije od reči? Osećaš li prostor ili samo ono što je u njemu očigledno?
Evo baš malo pre, dok uspavljujem svog petomesečnog sina, hvatam na kratko momenat ispunjavajuće praznine…. Odatle stižu odgovori na neka davno postavljena pitanja. Po malo se činilo kao slaganje dosadašnjih uvida u širu sliku. Toliko jednostavno, praćeno osećajem radosti života, a opet duboko i oslobađajuće. Delim ih sa vama – jer kreiramo novi svet zajedno.
Stvoritelj (ili Bog) materijalnog sveta nije Lucifer. Materijalni svet takođe, nije greška, nije kazna, nije ni zamka. On je jednostavno — samo još jedna dimenzija božanskog. Još jedan od izraza Izvora – igra svetlosti u gustom obliku.
Šta je onda pogrešno sa ovim svetom? To što ovu fizičku realnost uzimamo kao jedinu stvarnost. Tada nastaje iluzija – Maja. Maja. Tako su me zvali dok sam bila dete, što sam ja u jednom momentu jednostavno odbacila kao nešto što nisam ja. Nekako je previše počelo da škripi. Ali ko sam onda ustvari? Samo znam da ne želim da me zaMajavaju.
Uhvaćeni pod velom zaborava, ali i dalje postojimo paralelno i u svetovima energije, emocija, uverenja…. svetlosti i tišine.
Zamajani, počinjemo da tražimo smisao u spoljašnjem, da grabimo, da se plašimo, da se takmičimo. Ponašamo se kao da smo izbačeni iz Raja, bez uvida da svojom nesvesnošću sami stvaramo pakao.
“Carstvo Božje je u vama.”
(Jevanđelje po Luki, 17:21)
Ovaj svet nije loš. Ovo je svet u kojem se nevidljivo izražava kroz vidljivo. Ovo je svet gde duša dobija ruke da zagrli, oči da vidi lepotu, glas da izgovori ljubav i osmehne se suncu. Ovo je svet u kojem se duša obogaćuje kroz iskustvo.
Svet gustih simfonija — gde zemlja diše, voda pamti, a telo postaje hram svetlosti. Ovo je svet igre, i učenja, svet padanja i podizanja, svet u kojem se Božansko ogleda u blatu isto kao i u nebu.
Ovo je svet u kojem materija postaje put, a ne prepreka. Svet gde svetlost bira da postane forma, kako bi samu sebe spoznala iznutra.
Ništa nije izgubljeno — samo je zaboravljeno. I samo čeka da bude ponovno otkriveno kroz oči koje gledaju iznutra.
Da li ćemo se boriti protiv materije, ili je blagosloviti kao jedno od lica Boga?
Da li ćemo neprestano krivca tražiti tamo negde — ili preuzeti odgovornost za svoj mali deo svemira?
Pozivam te da danas sedneš u tišini… sa pitanjem – “Šta je to u meni što treba tišinu da bi bilo viđeno (a zatrpano je bukom svakodnevnice)?”?
Obrati pažnju na delove u tebi koji su zaboravili svetlo i daj im priliku za razumevanje.
Pogledaj ih s ljubavlju. Primi ih bez straha.
Zahvali se na kontaktu.
Ako osećaš da ti je potrebna podrška na putu gde se često čini da hodamo u mraku, psihoterapija može biti osvetljenje na tom putu.
S radošću u susret sa samim sobom.
Dopusti da Tišina govori glasnije od reči.
Psihoterapija Kreativa