Kada govorimo o veri kao odanosti nevidljivoj stvarnosti, govorimo o dubokom unutrašnjem usklađivanju sa silama koje ne vidimo čulima, ali koje (verovali ili ne) kreiraju našu stvarnost. Vera je daleko od onoga kako je često doživljavamo – pasivno čekanje čuda. Naprotiv – to je aktivna snaga koja pokreće tokove života iznutra ka spolja.
Svaka misao, namera, osećaj i uverenje ima svoju vibraciju. Vera je ta koja te vibracije drži i istrajava kroz prostor i vreme – čvrsto unutrašnje poverenje u ono što još nije vidljivo (našim čulima u materijalnoj realnosti).
Vera je seme koje sadimo u nevidljivom, a koje klija, raste i na kraju se manifestuje kao konkretan plod u našem životu.
Koju semenku biraš da posadiš danas? A koju prestaješ da zalivaš?
Bez vere, ostajemo zarobljeni u poznatom.
Sa verom, koračamo u nepoznato ali sa poverenjem da nas nešto veće vodi. Vera nam omogućava da delujemo i kada ne vidimo celokupnu sliku. Da istrajemo i kada rezultati još nisu vidljivi. Da održimo svetlo u sebi čak i kad je oko nas mrak.
Između ostalog, vera je i kao neki lepak koji drži našu ličnost na okupu onda kada se čini da se sve oko nas raspada.
“Vera nije nešto što imamo — to je način na koji živimo.”
– Brennan Manning
Unutrašnja usklađenost
Unutrašnja usklađenost je ključ za, takoreći, funkcionisanje vere, odnosno njenog krajnjeg rezultata – manifestacije. Svi mi neprestano manifestujemo život onom energijom koju nosimo u našem nesvesnom, dakle oslanjajući se na već viđeno i davno usvojene obrasce i uverenja, i zato se čini kao da se stalno vrtimo u krug. Iskorak iz začaranog kruga pravimo kada poverujemo pre nego što vidimo.
Voljen/a si!
Zaslužuješ mir!
Sve je u redu!
Kada se usklade naše suptilne energije – ono što mislimo, osećamo i verujemo postane jedno, tada se otvara prostor za istinsku manifestaciju. Ali, do te usklađenosti ne dolazimo uvek lako. U sebi često nosimo protivurečne glasove, stara uverenja, potisnute emocije, unutrašnje konflikte… sve ono što može sabotirati našu veru i delovanje. I tada pomislimo “Manifestacija ne radi” ili još gore – “Suđeno mi je da mi život bude mučenje”.
Ali ne mora da bude tako!
Dok ne osvestite podsvesno, ono će upravljati vašim životom, a vi ćete ga zvati sudbinom.
C.G. Jung
Psihoterapija i vera
Vera možda jeste lepak, ali psihoterapija je ono što pomaže da svi delići dođu na svoje mesto. U terapijskom procesu, gradimo unutrašnji temelj koji može da izdrži neizvesnost, da podrži veru i omogući da se ono što osećamo iznutra, pretoči u realnost.
Kada počnemo da živimo iznutra ka spolja, sa sve više jasnoće, ljubavi i usklađenosti, vera prestaje da bude apstraktni pojam. Ona postaje način života. A manifestacija — prirodan izraz te unutrašnje celovitosti.
Zato je psihoterapija dragocen prostor — mesto gde imamo priliku da oslušnemo sebe, razotkrijemo unutrašnje prepreke i ponovo se povežemo sa sopstvenom suštinom.
Ponekad je dovoljno da samo budemo viđeni i podržani da bismo ponovo čuli sopstveni unutrašnji glas.
Ako osećaš da ti nešto iznutra stoji na putu – stara uverenja, sumnje, nesigurnost… Ili, ukoliko jednostavno osećaš unutrašnji poziv na duhovni razvoj…. tu sam da te podržim na tom putu! Jer kada se uskladimo iznutra, život počinje da odgovara na potpuno nov način.
Vratimo veru – u sebe, u život, u nevidljivo — jer to je temelj svakog čuda.
A čuda….
“Čuda se ne dešavaju u suprotnosti s prirodom, već u suprotnosti s onim što mi znamo o prirodi.”
– Sveti Avgustin
Kreativa