Zdravlje se smatra prirodnim stanjem čoveka, jer je telo sposobno za samoregulaciju i samoozdravljenje kada su stvoreni odgovarajući uslovi.
Ljudsko telo ima sposobnost održavanja unutrašnje ravnoteže, poznate kao homeostaza. Ova sposobnost omogućava telu da održava optimalne nivoe fizioloških funkcija, kao što su temperatura, pH ravnoteža, krvni pritisak, nivo šećera u krvi i druge vitalne funkcije. A takođe, poseduje i prirodne mehanizme za oporavak i lečenje. Imuni sistem, na primer, reaguje na infekcije i povrede kako bi se borio protiv patogena i podstakao proces zarastanja tkiva. Osim toga, ljudsko telo ima sposobnost regeneracije, koja omogućava obnavljanje i popravljanje oštećenih ili bolesnih tkiva.
U tekstu “Kako samostalno podržati svoje mentalno zdravlje?” Možete pročitati koji su to sve faktori koji podržavaju optimalno funkcionisanje tela kao sistema i energije. Jedan od glavnih je svakako povezanost sa prirodom, jer, kako već i sami možemo da zaključimo, moderan način života, stres, nezdrave navike i drugi faktori odvajaju čoveka od njegovog prirodnog stanja, a samim tim dolazi i do narušavanja celokupnog zdravlja. Uspostavljanjem zdravih navika i izbegavanjem štetnih faktora podržavamo telo u njegovoj prirodnoj sposobnosti da se brine o sebi.
Holistički pristup u psihoterapiji
Prepoznavanje povezanosti tela, uma i duha, ističe važnost očuvanja prirodne ravnoteže između ovih aspekata. Održavanje harmonije između fizičkog, emocionalnog, mentalnog i duhovnog aspekta života se smatra ključnim za postizanje zdravlja.
“Integrativna psihoterapija” prepoznaje značaj integracije svih aspekata čoveka, i u skladu sa tim integriše i raznovrsne metode i tehnike koje su efikasne na više nivoa postojanja i svesti. Efekti ovako temeljnog i dubinskog pristupa su dugotrajni – dolaženjem do onih mesta gde postoje traume i energetski zastoji imamo mogućnost otkloniti blokade, stvoriti uslove za samoisceljenje i vratiti prirodan protok energije. Blagodeti psihoterapije se sa mentalnog i emocionalnog nivoa dalje prenosi i na fizički (psihosomatika), a zatim i dalje od toga…
Kako biti human (biti čovek) uvek ističe nešto drugo osim samo sebe, tako i holizam ide dalje od dobrobiti samo pojedinca – povratak čoveka prirodi nije samo pitanje individualnog blagostanja, već i globalnog očuvanja planete Zemlje za buduće generacije. Stoga, podsticanje ovog procesa, kao i podizanje svesti i širenje znanja o važnosti mentalnog zdravlja, može imati širok spektar pozitivnih efekata kako na pojedinačnom, tako i na kolektivnom nivou.
“Svako ko ima hrabrosti i volje da pogleda ka unutra je sposoban ne samo da olakša svoj pojedinačni teret, nego ima i isceljujući efekat na svoju porodicu, zajednicu…
Isceljujući sebe istinski možemo da iscelimo svet”
M.M.Šutan
Povratak čoveka prirodi – važan aspekt holističkog pristupa mentalnom zdravlju.
Ovaj koncept je posebno aktuelan u svetu ubrzane urbanizacije, tehnološkog napretka i sve veće udaljenosti između ljudi i prirode.
Boravak u prirodi pruža brojne koristi za fizičko zdravlje, uključujući poboljšanu kondiciju, smanjenje stresa, bolji san i jači imuni sistem. Šetnje u prirodi, planinarenje, vožnja bicikla ili jednostavno opuštanje u prirodnom okruženju mogu doprineti kako fizičkom tako i mentalnom zdravlju. Smanjenje anksioznosti, depresije i negativnih misli su samo neke od dobrobiti, dok se istovremeno poboljšava raspoloženje, koncentracija i kreativnost. Meditacija u prirodi ili jednostavno opuštanje uz zvuke prirode može imati duboko umirujući efekat.
Povratak čoveka prirodi podrazumeva i razvijanje eko svesti – svesti o važnosti očuvanja prirode i zaštite životne sredine. To na neki način podrazumeva i usvajanje održivijeg životnog stila koji je u skladu sa prirodom, što može uključivati smanjenje potrošnje resursa, korišćenje obnovljivih izvora energije, organsku proizvodnju hrane i smanjenje korišćenja plastike.
Kroz direktno iskustvo prirode, ljudi mogu razviti veće poštovanje prema njoj i postati svesniji sopstvenog uticaja na životnu sredinu.
Grupne aktivnosti u prirodi, kao što su kampovanje ili planinarenje ili mogu podstaći timski rad, međusobnu podršku, socijalnu interakciju i poslužiti kao prilika za jačanje veza sa drugim ljudima i zajednicom.
“Naš zadatak mora biti da se oslobodimo ovog zatvora proširujući naš krug empatije da uključi sva živa bića i celu prirodu u svojoj lepoti.”
Albert Einstein
Egologija i mentalno zagađenje
Nerazumevanje koliko snažan uticaj na čoveka ima priroda ga često stavlja u poziciju da pribegava neprirodnim postupcima – i kada je u pitanju mentalno zdravlje, a takođe i u slučaju mnogih životnih okolnosti koje zahtevaju rešenje. U tom slučaju rešenja nisu adekvatna dugoročno – kao što i korišćenje farmakoterapije može da bude korisno kod određenih stanja (i ubrza efekte psihoterapije), ali ukoliko nije privremena ona na duge staze predstavlja lažno (neprirodno) mentalno zdravlje, što kasnije zahteva saniranje posledica tog neznanja. Neznanje da je mentalno zagađenje možda još i opasnije od ekološkog kao i to da pola našeg respiratornog sistema visi tamo negde na drvetu stavlja čoveka u nesvesnu poziciju – mesto sa kog ne postoji adekvatno preuzimanje odgovornosti za svoje postupke. Prelazak individualne a zatim i kolektivne svesti sa “ego” na “eko” nam može omogućiti dugoročnu dobrobit po pitanju sveukupnog zdravlja i blagostanja.
Baš kao što čovek ima prirodnu sposobnost samoisceljenja tako je ima i priroda, ali ukoliko su uslovi za to previše narušeni ona ne može pokrenuti moć samoobnavljanja bez naše pomoći.
Za mnoge ljude, priroda već jeste izvor duševnog mira i spiritualnosti. Mesto gde se osećaju povezano sa nečim većim od sebe, i pronalaze smisao i svrhu u životu.
