Zdravlje se često smatra prirodnim stanjem čoveka, jer je telo sposobno za samoregulaciju i samoozdravljenje kada su stvoreni odgovarajući uslovi. Stoga, kako bismo najbolje očuvali svoje mentalno zdravlje korisno je imati na umu i šta je to što ga narušava, kao i koji su to odgovarajući uslovi za samoisceljenje i regeneraciju.
Fizičko zdravlje
- Fizičko zdravlje ima snažan uticaj na mentalno zdravlje (i obrnuto) pa je važno voditi brigu i o svom telu. Redovan i dovoljno dug san. Pokušajte da održavate doslednu rutinu spavanja, izbegavajte stimulanse poput kofeina pre spavanja i stvorite udobno okruženje za spavanje.
- Održavanje lične higijene, fizičke a tako i prostora, ima odraz i na našu mentalnu higijenu. Provetrite prostorije i prilagodite vašem ukusu ambijent kako biste se osećali prijatno dok u njemu boravite.
- Fizička aktivnost može pozitivno uticati na raspoloženje i smanjiti nivo stresa i anksioznosti. Posebno je korisna kod osoba sa napadima panike. Nešto bolji efekti se ostvaruju u kombinaciji sa redovnim praktikovanjem tehnika opuštanja, kao što su duboko disanje, meditacija, progresivno opuštanje mišića ili vizualizacija.
-
Uravnoteženi obroci bogati voćem, povrćem, proteinima i zdravim mastima su odlična podrška kako telu, tako i poboljšanju funkcijama mozga a tako i sveukupnom energetskom potencijalu.
-
Vreme provedeno u prirodi i izloženost sunčevoj energiji može imati pozitivan uticaj na mentalno zdravlje. Prirodni zvuci u šumi, komešanje reke ili šum jesenjeg lišća dok šetate po parku, ili jednostavno boravak na svežem vazduhu doprinosi i boljem kontaktu sa prirodnom regenerišućom energijom i u unutrašnjosti našeg bića.
Socijalni odnosi
- Održavanje bliskih veza sa porodicom, prijateljima i zajednicom može pomoći u očuvanju mentalnog zdravlja. Redovno se povezujte sa voljenima, izražavajte svoje emocije i potrebe i tražite podršku kada vam je potrebna.
-
Sa druge strane, postavljanje zdravih granica i davanje “Ne” kao odgovora na ono što zaista ne želimo (i onda kada je potrebno) nas može sačuvati nepotrebnog preopterećenja obavezama, kao i relacija koje su toksične i destruktivne.
-
Pokušajte da ograničite vreme provedeno na društvenim mrežama i izbegavajte poređenje sa drugima.
-
Pružanje podrške drugima i volontiranje može podstaći osećaj zadovoljstva, povezanosti i svrhe. Takođe, okružite se ljudima koji vas podržavaju, ohrabruju i inspirišu.
Emocionalna pismenost
- Bolje razumevanje sebe i svojih potreba, misli i osećanja može doprineti emocionalnoj stabilnosti i lakšem suočavanju sa stresnim situacijama. Prepoznavanje sopstvenih vrednosti i dostignuća, kao i prevazilaženje unutrašnjih kritika i negativnih uverenja.
- Posvetite deo vremena sebi i svojim interesima. Radite stvari koje vam prijaju, koje vas ispunjavaju i koje podržavaju vašu emocionalnu dobrobit. Pronađite nešto što radite iz čiste ljubavi.
-
Budite blagi prema sebi i prihvatite sebe sa svim svojim vrlinama i manama. Neretko, samoprihvatanje se navodi i kao uslov za istinsku promenu. Negujte samoprihvatanje i razvijajte pozitivne obrasce mišljenja i samogovora. Razvijanje dubljeg razumevanja sebe, svojih emocija, misli, uverenja i vrednosti ključno je za samopomoć.
-
Praktikovanje samoposmatranja, refleksije i introspekcije može vam pomoći da postanete svesniji svojih unutrašnjih procesa i da donosite odluke koje su u skladu sa vašim autentičnim potrebama i željama.
- Takođe, prihvatanje svojih emocija i izražavanje na zdrav način, bilo kroz razgovor sa bliskim osobama, pisanje dnevnika ili umetnički izražaj.
- Fokusiranje na pozitivne aspekte života može poboljšati raspoloženje i opšte blagostanje, a svakodnevno praktikovanje zahvalnosti blagotvorno za dolazak u kontakt sa osećajem mira.
- Meditacija, duboko disanje ili svesno prisustvo u trenutku. Čitanje inspirativnih knjiga, slušanje motivacionih govora ili učenje novih veština, usavršavanje u željenim oblastima može doprineti samopouzdanju kao i emocionalnom blagostanju.
Osnažite sebe da tražite podršku kada vam je teško. Ako se suočavate sa dugotrajnim ili intenzivnim emocionalnim problemima, svakako je savet da potražite pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje.
Zašto nam je potrebna pomoć stručnjaka ukoliko sami možemo da se brinemo o svom mentalnom zdravlju?
Osobe edukovane u oblastima mentalnog zdravlja, a posebno psihoterapeuti koji se bave nesvesnim sadržajima, su upoznate sa (isto tako nesvesnim) mehanizmima koji nas udaljavaju od našeg prirodnog stanja.
Tokom odrastanja i sazrevanja suočavamo se sa mnogim izazovima u životu koji na nas mogu ostaviti posledice kao što su destruktivni obrasci mišljenja, emocionalna neuravnoteženost kao i niz drugih, da ih nazovemo, dijagnoza. Samo dijagnostifikovanje određenih stanja ima svoje i prednosti i loše strane, a ono što nas zanima je odgovor na pitanje – koliko dijagnoza zapravo može da pomogne u poboljšanju samog stanja čoveka?
Nakon dijagnostike moguće je ne uraditi ništa sa tim, ili preduzeti korake za podržavanje mentalnog zdravlja. Psihoterapija raspolaže načinima i mogućnostima kako da se delovi naše ličnosti koji su ostali pogođeni traumatskim i stresnim događajima (ali često i transgeneracijskin nasleđem) vrate u prirodno stanje zdravlja, i tako se omogući slobodan protok energije celokupnim energetskim sistemom čoveka, što ostavlja dugotrajne efekte. Sama dijagnoza ne leči, i svakako nije nužno da je imamo kako bi radili na poboljšanju svog mentalnog zdravlja.
Ovde se možete upoznati i sa temom “Da li mi je potrebna psihoterapija? I zašto ne treba da osećam stid zbog toga?“
“Želimo odstraniti ekološka zagađenja, a ne poklanjamo pažnju duhovnom zagađenju čoveka i zagađenju prirode u njemu, kako bi mogao disati kao čovek.
Umesto toga, iskrivljenim pojmom slobode branimo sve što nije u skladu sa prirodom”
Svesnost o trenutnom stanju mentalnog zdravlja je prvi korak ka povratku svom izvornom stanju…
…i tako, zbog raznih iskustava iz perspektive ljudskog bića skloni smo da zaboravimo na svu tu božanstvenost u sebi. Stoga, izuzetno je važan holistički pristup isceljivanju – pristup koji objedinjuje čoveka kao celinu sa svim svojim emocijama, uverenjima, ponašanjem, energijom, telom, duhovnošću…
Svakako, odluka o odlasku na psihoterapiju je vaš slobodan izbor, a izbor stručnjaka sa kojim započinjete ovaj proces prilagodite svojim potrebama. Različite vrste psihoterapije (ali često zavisi i od samog terapeuta) nude različite pristupe načinu rada, a ono što vam može pomoći oko pitanja izbora terapeuta možete pročitati ovde.
