Teme susreta na psihoterapiji mogu biti veoma raznovrsne. Kako je proces psihoterapije za svaku osobu jedinstveno iskustvo tako i ono čime se bavimo kroz naše susrete zavisi od potreba, ciljeva i individualnih okolnosti svakog klijenta. Od toga najčešće zavisi i broj susreta koji ćete imati sa terapeutom – ponekad je to rad sa ciljem otklanjanja nekog simptoma nakon čega se proces završava. Međutim kada se klijenti odluče na dugotrajniji rad na svom mentalnom zdravlju imaju priliku istražiti razne životne aspekte, osvestiti sebe na dubljem nivou i pokrenuti do sada neostvarene potencijale.
Nakon jednog takvog procesa psihoterapije stičemo i dugoročne resurse za samostalnu brigu o sopstvenom mentalnom zdravlju, dok istovremeno i sami možemo postati adekvatna podrška drugima (porodici, prijateljima) i njihovom mentalnom zdravlju kada im je to najpotrebnije.
Teme:
- Emocionalno blagostanje i stanja kao što su stres, anksioznost, depresija ili ljutnja kako bi se razumeli uzroci tih emocija i pronašli načini za njihovo rešavanje. Kao i razvoj strategija za suočavanje sa izazovima i nalaženje najboljih pristupa za situaciju.
-
Razvoj socijalne inteligencije – odnosi sa porodicom, prijateljima, partnerom ili kolegama, kako bi se razumeli obrasci komunikacije, konfliktni dinamike i mogući načini za poboljšanje interakcija.
-
Podrška roditeljima (posebno majkama) u prenatalnom i periodu nakon rođenja deteta.
- Ostvarenje ličnih ciljeva, aspiracija i ambicija, kao i razmatranje prepreka ili sabotaža koje mogu sprečiti postizanje tih ciljeva.
- Razmatranje traumatskih ili teških događaja iz prošlosti, kao što su gubitak, zlostavljanje ili trauma, kako bi se procesirali osećaji, i izlečile emocionalne rane. Kao i ponovno uspostavljanje osećaja sigurnosti i stabilnosti.
- Razvijanje dubljeg razumevanja i pozitivnog odnosa prema sebi, prevazilaženje unutrašnjih kritika, sumnji i negativnih uverenja, kao i izgradnja samopouzdanja i samopoštovanja, samoprihvatanja i opraštanje sebi za prošle greške ili nedostatke.
- Učenje efikasnih veština komunikacije, asertivnosti i izražavanja potreba, kako bi se unapredili odnosi sa drugima i izbegli konflikti.
- Duhovnost i istraživanje duhovnih uverenja, vrednosti i običaja, kao i njihovog uticaja na lični razvoj, smisao života i emocionalno blagostanje.
- Razmatranje strategija za upravljanje impulsivnim ponašanjem, emocionalnim ispadima ili lošim navikama koje mogu negativno uticati na život.
-
Razvoj emocionalne inteligencije – rad na razvijanju veština prepoznavanja, razumevanja i regulisanja svojih emocija, kao i veština empatije prema drugima.
-
Pomoć u procesiranju promena u životu, kao što su selidbe, promene posla, razvod, rođenje deteta ili gubitak voljene osobe.
-
Profesionalno usavršavanje, finansijska situacija.
-
Razni oblici zavisnosti i opsesivno-kompulsivnog ponašanja.
- Rad na integraciji različitih delova sebe – istraživanje dubljih aspekata ličnosti, unutrašnjih konflikata ili neispunjenih potreba.
- Rad sa snovima – ponavljajući snovi ili oni koji su ostavili dubok emocionalni trag mogu da budu odlična početna tačka u radu sa nesvesnim i potisnutim sadržajima, strahovima.
- Neobični događaji kao i sve ono što spada u domen “paranormalnog”.
- Fokusiranje na pronalaženje radosti, smisla i zadovoljstva u svakodnevnom životu, kao i identifikacija aktivnosti i interesa koji donose sreću i ispunjenje.
- Učenje kako postavljati zdrave granice u odnosima, kako se zaštititi od manipulativnih ili toksičnih ljudi.
-
Razmatranje pitanja identiteta, kao što su seksualna orijentacija, rodnog identiteta, verske pripadnosti ili kulturnog porekla, i rad na prihvatanju i integrisanju različitih aspekata sopstvenog identiteta.
-
Egzistencijalna pitanja – pitanje (bez)smisla života i postojanja.
- Identifikacija ciljeva i snova, kao i razvijanje motivacije i planova akcije kako biste postigli svoje želje i ambicije.
- Telesna svesnost – poboljšanje fizičkog zdravlja, imuniteta, kao i ublažavanje ili otklanjanje simptoma psihosomatskih oboljenja.
- Istraživanje svojih ličnih vrednosti i uverenja, kao i rad na usklađivanju svojih postupaka sa tim vrednostima kako bi se osećali autentično i ispunjeno.
Ove teme su samo neki od mnogih mogućih fokusa u psihoterapiji. Važno je da se osećate slobodno da istražite različite teme i izazove u terapiji kako biste ostvarili željene promene i rast.
Da li je psihoterapija samo razgovor?
Kao što i život nije samo razgovor tako se i psihoterapija ne može zadržavati samo na ovom verbalnom nivou. Terapeut u svom radu koristi razne tehnike od izlaganja, suočavanja, oslobađanja emocija, pa do tehnika relaksacije, disanja i meditacije kao i tehnike osvešćivanja tela. Postoje i umetnički terapijski pristupi, kao što su slikanje, crtanje, pisanje ili psihodrama.
Aktivnosti poput joge, plesa ili vežbi disanja se preporučuju kao dodatne aktivnosti kako bi se oslobodila telesna napetost, promovisala svesnost tela i emocionalno blagostanje. Takođe terapeut može preporučiti određene knjige, vežbe ili tehnike samopomoći koje klijent može koristiti između terapijskih sesija.
Pisanje dnevnika i pisama, pronalaženje hobija, povezivanje sa prirodom…. ovde možete pročitati koje su to još terapeutske aktivnosti, a možete ih praktikovati i samostalno – “Kako samostalno podržati svoje mentalno zdravlje”
Dakle, psihoterapija je više kao isečak živog kaleidoskopa sveukupnog života – i tu ima mesta za sve ono što on donosi…. Suze, tugu, radost….. Humor i smeh do suza…. Ljutnju i bes… Lupanje, psovanje, vrištanje…. Nedostajanja i bol… Rastanke…
Ali i susrete duša…
Za tišinu….
Možda glavno (vidljivo) oruđe psihoterapije jeste razgovor ali ono što čini suštinu jeste sadašnji trenutak u kome imamo mogućnost promeniti svoja osećanja u pogledu prošlosti, a samim tim promeniti i tok budućih događaja.
“Sve je energija, toliko je jednostavno. Uskladite se sa frekvencijom realnosti koju želite i neće biti druge nego da dobijete tu realnost. Drugačije ne može da bude. To nije filozofija, to je fizika.”Albert Ajnštajn
Sadašnji momenat u sigurnom prostoru za proživljavanje svega onoga za čega nekada davno nismo imali kapacitet i hrabrost, kao i preduzimanje akcija kako bi napravili isceljujuće korektivno iskustvo. To je psihoterapija.
